Veliki prasci uti�u na ogromna podru�ja, �ega su ljudi svesni po�to je na sve �to mogu da vide uticao isti doga�aj. Ali pre nego �to se skupi i postane gusta, materija je vi�e homogena i te�na i zbog toga atomi lak�e podle�u uticajima. Kao i kod svih doga�aja, ne�to se prvo desilo, i kao kod svih doga�aja, ne�to se nagomilalo ili pomerilo prvo, i ovo predstavlja pripremu za ono �to �e se desiti. Zbog eksplozija stvari se razlete u svim pravcima, pa prema tome kretanje od centra je brzo i ne postoje ko�nice osim materije koja se nalazi iza. Prema tome, materija na perifieriji je gurana od pozadi, a materija koja je bli�a centru Velikog praska najverovatnije ne biva gurana od pozadi.Centar je praznina, i zbog toga okolna materija, od unutra ka spolja, po�inje da se vra�a u ovu prazninu da bi pobegla od gu�ve na koju nailazi svuda okolo.
Dok se ova materija vra�a, ona stupa u interakciju sa drugom materijom, jer poku�ava da izjedna�i gu�vu. �ak i u homogenoj materiji prilikom bilo kakvog kretanja, �ak i na sub-atomskom nivou kada se kre�e samo jedan atom, stvara se cik-cak kretanje zbog pritiska koji se stvara prilikom kretanja u bilo kom pravcu. Kretanje postaje kru�no, tj. razvija se vrtenje, kada se javi bilo kakva nejednakost sa bilo koje strane cik-cak kretanja, tako da se kretanje nije vi�e jednostavno napred i nazad, ve� se javlja kriva. Za vreme koje je potrebno da se galaksije formiraju iz Velikog praska, materija je fluidna dovoljno dugo vremena da bi kretanje u centru uticalo na i stvorilo kretanje u spolja�njosti. Ovo se javlja u obliku pojedina�nih ili lokalnih drama, tu i tamo, ali sinhronizovano okretanje galaksija predstavlja nemog svedoka fluidnosti mlaza koji je do�ao iz Velikog praska, i stepena u kome ono �to je nazvano Tamna materija, koju smo mi nazvali si�u�na materija, postoji kao lepak koji povezuje Univerzum u celinu na na�ine koje �ove�anstvo slabo poznaje.